Prijateljstvo. Ah, ta reč.
Prijateljstvo je za mene nešto neprocenjivo. Imati porodicu i pored porodice, e to je nešto. Dugo sam bila usamljena, i sada kada postoji neko naučila sam da cenim i poštujem i održavam to prijateljstvo. Ako ovo naučite nikada više nećete liti suze za izgubljenim prijateljem.
Jednog dana padala je kiša dok su se deca vraćala iz škole. Znajući decu uživali su u tim trenucima. Bila su to vremena kad su deca po takvom danu skakala po baricama, otvatala usta ne bi li im koja kap tople kišnice upala u usta. Takođe, pravili su razne skulpture od blata.
Elena je uživala igrajući se sa ostalima. Bila je to slatka mala devojčica kraljevsko bele puti koja je podržavala njene nebesko plave oči i plavu kosu. Bila je poput male balerine. Svi su jako vileli da se druže sa njom jer je bila najljubaznije biće na planeti. Imala je tek 8 godina ali posmatrala je svet kao odrasla, zrela osoba.
Tog dana, dok se igrala sa ostalom drcom u parku, pažnju joj je privukla jedna silueta koja je stajala sva skičena u uglu. Drlovala je poput pokislog šteneta. To je bila devojčica tamnije puti sa dugom, sjajnom kovrdžavom kosom i kestenjastih očiju. Bila je nova u gradu. Očigledno da joj je bilo teško prilagoditi se u novoj školi. Ostsla deca je nisu primrćivala. Elena joj je samo prišla, uhvatila je za ruku i povela je u centar dešavanja. A to je bilo skakanje po baricama. Lepo su se zabavile. Sandra je bila srećnija. Pronašla je drugaricu, i to ne bilo kakavu, najbolju.
Godine su prolazile, a one su se zabavljale, družile, plakale, radovale se zajedno. Bile su uvek tu jedna za drugu. Ali došlo je vreme da odluče šta će dalje, jer kraj srednje škole je bio tu. Obe su imale različita interesovanja, i tako su morale krenuti različitim putevima. Bilo je to nešto najteže u njihovim životima. Svaka je studirala u drugom gradu. Razgovarale su satima svakodnevno, ali falio je onaj zagrljaj i jak stisak ruke.
Studije su se završile odavno još, našle su posao, osnovale pordicu. Elena je završila u Francuskoj, a Sandra u Čileu. Nisu se čule od svršetka studija. Falile su jedna drugoj. Razmišljale su o ponovnom susretu. Kako li će to izgledati posle toliko godina?
Godine su prolzile, ali jednog dana kao da je sve stalo. Sandra je dobila pismo od svoje prijateljice Elene. Elena je bila bolesna, hitno joj je trebala transplatacija bubrega. Sandru je ta vest jako pogodila. Nije razmišljala ni sekund, znala je šta treba da uradi.
Prvim letom je otišla za Francusku.
Obavljena je transplantacija bubrega, uspešno. Dve žene su ležale jedna pored druge. Elena se probudila još uvek je bila malo ošamučena od anestezije. Nije primećivala drugu osobu. Želela je da upozna svog donora.
Posle nekoliko sati sna, kada se već osećala bolje, pridigla se iz ležečeg položaja i ugledala lice koje nije videla toliko dugo. Nije mogla da veruje da tu pored nje leži njena najbolja drugarica. Elena i Sandra su tada bile najsrećnije osobe na svetu. Zamislite da imate drugaricu koja bi sve, ali baš sve učinila za vas?
Odmah nakon njihovog oporavka, Sandra sr preselila u Francusku. Tu je mogla da viđa Elenu i njenu porodicu svakodnevno. Družili su se, proveli puno lepih trenutaka zajedno, i bili srećni.
Kiša je sipela dok su dve starice stajale u parku posmatrajući decu koja su skakala po baricama. U tom trenutku Sandra je rekla, drhtavim glasom: - Sećaš se? Dok su im osmesi igrali na licu stiskle su jedna drugoj ruku prisečajući se svih lepih dana koje su provele zajedno. Maštale su prijateljstvu za ceo život, i to se i ostvarilo.
Negujte svoja prijateljstva. Poštujte svoje prijatelje, pomozite koliko možete i ta druga osoba će biti zahvalna zbog toga, a i ta dobrota koju pružate će vam se vratiti kad-tad.
Коментари
Постави коментар